Zaštita na radu

Ukratko o zaštiti i bezbednosti, sa kratkim osvrtom na zakon o bezbednosti i zdravlju na radu:.

Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih delatnosti s pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju rizici, odnosno rizične pojave kao što su opasnosti, štetnosti i napori, a koje mogu ugroziti život i zdravlje osoba na radu. Zaštita na radu kao skup interdisciplinarnih aktivnosti uređuje mere, postupke, načela i pravila zaštite na radu kako bi se osnovnim (projektovanim, tehničkim) merama rizici na radu eliminisali ili umanjili odnosno sveli na prihvatljiv nivo, te kako bi se nakon primene osnovnih pravila zaštite na radu i utvrđenog nivoa rizika, preostali rizik sveo na prihvatljiv nivo primenom posebnih (organizacionih) pravila zaštite na radu.

Svrha zaštite na radu je stvarati sigurne radne uslove kako bi se sprečili zastoji u odvijanju tehnoloških/proizvodnih/uslužnih i drugih radnih procesa s mogućim posledicama za zdravlje i život radnika kao što su povrede na radu, profesionalne bolesti i druge bolesti u vezi sa radom.

Prema zakonskim i podzakonskim odredbama (Zakoni i Pravilnici) odnosno prema temeljnom zakonu "Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu" (u daljem tekstu "Zakonu" ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon):

• Poslodavac je odgovoran za organizovanje i sprovodjenje zaštite na radu u svim delovima organizacije i u svim radnim procesima (čl. 13, st. 1);

• Poslodavac koji zapošljava do 50 radnika (...) može poslove zaštite na radu obavljati sam pod uslovom da nema zaposlenog radnika s potrebnim znanjima i sposobnostima za sprovodjenje aktivnosti zaštite na radu vezanih uz zaštitu i prevenciju od opasnosti, štetnosti i napora (čl. 19, st. 1);

• Poslodavac koji zapošljava više od 50 radnika dužan je odrediti jednu ili više osoba za obavljanje poslova stručnjaka zaštite na radu skladno broju zaposlenih, stanju zaštite na radu te stepenu rizika (čl. 20, st.1)

• Poslodavac koji zapošljava više od 250 radnika dužan je oformiti samostalnu stručnu službu za zaštitu na radu čiji je zadatak praćenje stanja zaštite na radu u pravnoj osobi te koja u tu svrhu objedinjuje i usklađuje rad na poslovima sprovodjenja zaštite na radu. Ako kod poslodavca nisu ispunjeni uslovi iz stavka 1 članka 19 obavljanje poslova zaštite na radu može ugovoriti s fizičkom ili pravnom osobom ovlašćenom za obavljanje poslova zaštite na radu (čl. 19, st. 2)

Prema Zakonu o zaštiti na radu obaveze Poslodavca su:

• izrada procene rizika, odnosno izrada revizije procene rizika na mestu rada te izrada procene rizika za radna mesta s računarom - radna mesta na kojima se više od 4 sata dnevno radi na računaru;

• osposobljavanje radnika za rad na siguran način te za rad na siguran način kod rada na računaru u roku od 30 dana od dana zapošljavanja (sprovodi se samo jednom, kod stupanja u radni odnos, odnosno prelaska na drugo radno mesto);

• ispitivanje elektroinstalacija koje obuhvata ispitivanje zaštite od indirektnog dodira i ispitivanje otpora izolacije; ispitivanje sistema zaštite od munje;

• ispitivanje radne okoline - osvetljenost, buka, mikroklima (temperatura, vlaga, brzina strujana vazduha) i hemijski faktori koji se moraju periodično sprovoditi u intervalima ne dužim od dve godine;

• ispitivanje radne opreme (mašine, uređaji, instalacije, objekti) kako bi se utvrdila njihova ispravnost;

• osposobljavanje Poslodavca, opunomoćenika Poslodavca i poverenika radnika iz područja zaštite na radu;

• vođenje propisne evidencije na EK obrascima;

• osiguravanje zdravstevnih pregleda radnicima zaposlenim na poslove s posebnim uslovima rada;

• osiguravanje redovnih zdravstvenih pregleda vida radnika zaposlenim na radnim mestima s računarom;

• izrada plana evakuacije i spašavanja te sprovođenje vežbi evakuacije te osposobljavanje za pružanje prve pomoći.

Radnici koji rukuju radnom opremom (mašine s povećanim rizicima - vijuškari, dizalice i dr.; instalacije i objekti s povećanim rizicima - kotlarnice, elektroenergetska postrojenja i dr.) moraju biti punoletni, imati odgovarajuću stručnu spremu i pre sprovođenja stručnog osposobljavanja obavezno moraju pristupiti utvrđivanju zdravstvenog stanja (prethodni zdravstveni pregled, a kasnije periodični zdravstveni pregled). Za smanjenje rizika od nezgoda na radu primenjuju se lična zaštitna oprema (htz oprema). Međutim, prilikom sprovođenja mera unapređenja zaštite na radu prioritet je primena osnovnih pravila zaštite na radu na radnoj opremi (npr. zaštitne naprave na mašinama i uređajima i dr.), objekti za rad (površina, visina, volumen prostora za rad i dr); instalacije (tehnička ispravnost i dr.), tj. projektovano i izvedeno stanje radne opreme skladno tehničkim pravilima struke i zaštite na radu). Tek kada se utvrdi da radna oprema predstavlja nivo rizika na nivo "preostalog rizika" koji može postati prihvatljiv uz primenu posebnih pravila zaštite na radu, prema vrsti preostalog rizika sprovodi se:

• zdravstveni nadzor radnika,

• osnovno, posebno, specifično osposobljavanje za rad na siguran način,

• stručno osposobljavanje za siguran rad s radnom opremom s povećanim rizicima,

• označavanje radne opreme sigurnosniim znakovima i uputstvima za rad na siguran način,

• upotreba lične zaštitne opreme, i u pisanom i dostupnom obliku,

• dokumentovani postupci i razrada tehnološkog procesa kroz sigurne radne postupke.

Osnova za provođenje zaštite na radu je procena rizika. Procena rizika temeljni je dokument u području zaštite na radu, a izrađuje se u skladu sa svetski priznatim metodama te služi za identifikaciju, specifikaciju i evaluaciju nivoa rizičnih pojava, tj. vrste rizičnih pojava (opasnosti, štetnosti i napori). Nakon analize vrste i nivoa intenziteta rizika, planom mera daju se predlozi za primenu osnovnih i posebnih pravila zaštite na radu odnosno primenu načela zaštite na radu (eliminacija ili umanjivanje rizika, udaljavanje rizika od radnika ili radnika od rizika, ograđivanje rizika ili ograđivanje radnika u odnosu na rizik, primena lične zaštitne opreme) te rokovi sprovođenja, odgovorne osobe i načini kontrole u sprovođenju utvrđenih mera zaštite na radu.